U javnom mnjenju u BiH, još uvijek, ne postoji konsenzus da li je ANP isto što i Program reformi, kao što ne postoji ni konsenzus unutar BiH, kada je u pitanju članstvo u NATO alijansi. Zašto je ova tema već prevaziđena i kako mediji dovode u zabludu javno mnjenje biće pojašnjeno u nastavku teksta. Pored toga spominje se i MAP koji stvara dodatnu konfuziju, pa da krenemo od početka.
Akcioni plan za članstvo (MAP – Membership Action Plan) MAP predstavlja program savjetovanja, saradnje i praktične podrške državi partneru kreiran prema njenim sopstvenim potrebama. Države učesnice MAP-a pripremaju Godišnje nacionalne programe (ANP) koji obuhvataju oblasti ekonomije, finansija, politike, odbrane, bezbjednosti i prava. Ključni element MAP-a je pristup planiranju odbrane za države članice. Neke države su ga koristile da im pomognu da dostignu standarde neophodne da postanu punopravni članovi Alijanse – ali, uprkos svom nazivu, posjedovanje MAP-a ne prejudicira bilo kakvu odluku (bilo NATO-a ili zemlje) o potencijalnom članstvu. To znači da samo zato što neka zemlja ima ‘Akcioni plan za članstvo’ ne znači da ona želi da bude članica NATO-a (ili da bi ih ostali saveznici NATO-a, koji svi moraju da se slože, prihvatili u članstvo). Međutim, Reforme kojima MAP pomaže zemljama da ostvare su u najboljem interesu građana zemlje – poboljšanje transparentnosti i odgovornosti, kao i sposobnost oružanih snaga da pomognu civilnim vlastima u krizi.
Godišnji nacionalni program (ANP) je najzahtjevniji dokument, fokusiran na sveobuhvatne demokratske, bezbjednosne i odbrambene reforme, koji svake godine razvija partner u konsultaciji sa NATO-om. ANP je otvoren za zemlje iz Akcionog plana za članstvo (MAP), da prati napredak na putu ka članstvu u NATO. NATO štabovi sprovode godišnju procjenu napretka u reformama, uz saglasnost Saveznika, o kojoj se razgovara sa svakim partnerom koji učestvuje na nacionalnom nivou.
Slučaj BiH
Akcioni plan za članstvo (MAP) za BiH odobren je 2010. godine, ali tom prilikom nije i “aktiviran” od strane NATO-a, jer BiH nije ispunila uslov o knjiženju perspektivne vojne imovine.
Prema talinskim uslovima koje je NATO postavio, BiH je trebala da uništi nestabilnu municiju, da učestvuje u mirovnim mislijama, te da uknjiži 63 perspektivne vojne lokacije na državu BiH.
2018. NATO je odustao od navedenog uslovljavanja i pozvao BiH da dostavljanjem Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) aktivira Akcioni plan za članstvo (MAP), što BiH nije učinila i MAP nije aktiviran.
“Fokus našeg odnosa sa BiH je Program reformi. Komisija za saradnju sa NATO-om održala je javne konsultacije o sadržaju Programa reformi kako bi osigurala da je proces transparentan i da nema nepoznanica oko toga šta se želi postići Programom reformi. Programom reformi žele se provesti reforme koje će ojačati demokratiju u BiH i pomoći zemlji da nastavi ići naprijed. To ni na koji način ne prejudicira bilo kakvu buduću odluku o članstvu” rekao je Eric Folkestad, komandant NATO štaba u BiH za focus.ba
ANP i MAP danas u BiH
Nakon 2018. i stopiranja procesa integracija BiH u NATO-u postalo je prevaziđeno pitanje MAP-a i ANP-a. Uklanjanjem odrednice o članstvu, u slučaju BiH, ovi dokumenti su postali bezpredmetni. Samim tim i velike polemike u medijima na ovu temu predstavljaju manipulaciju u političke svrhe.
Do ovoga je došlo jer se BiH 2009. kada je aplicirala nije pravno obavezala na ispunjavanje postavljenih uslova. Dakle BiH je 2009. bila opredijeljenja za članstvo u NATO savezu, ali se nije pravno obavezala. Nakon što je Republika Srpska 2017. proglasila vojnu neutralnost, nije postojao konsenzus po ovom pitanju na nivou BiH, te je promijenjen politički kurs u pogledu NATO integracija.
Bez pravnog obavezivanja, odluke u ovom pogledu su promjenjive prirode. Ukrajina je 3 puta promijenila poziciju u pogledu opredjeljenja prema članstvu u NATO-u, odnosno neutralnosti, te ovaj slučaj ne predstavlja nikakav međunarodni skandal, već pravo BiH da promijeni mišljenje.
Program reformi
2020. godine – Politički komitet NATO-a svojim zaključcima prihvatio predloženi Program reformi BiH 2019-2020.
24.02. 2021. godine- Savjet ministara Bosne i Hercegovine usvojio je Program reformi za NATO, te je donesena odluka o formiranju komisije za saradnju s ovim vojnim savezom. Komisija za NATO integracije preimenovana je u Komisiju za saradnju s NATO savezom.
Program reformi BiH navodi reforme koje želi da sprovede u pogledu modernizacije svog vojnog, odbrambenog i sigurnosnog aparata i da želi da se dobije podrška od NATO-a. To omogućava BiH da nastavi da postavlja prioritete i prirodu svog odnosa sa NATO-om, dok jasno stavlja do znanja da ne postoji politički dogovor o tome kakav bi budući odnos BiH trebao biti.
Program saradnje BiH sa NATO i dalje unapređenje saradnje nije nikada bilo sporno ni za jednu stranu u BiH.
Ovdje je najbitnije naglasiti da Program reformi ne prejudicira pitanje članstva. Ovaj dokument zamjenjuje ANP, ali nije isto što i ANP- kako smo gore vidjeli ANP i MAP su prevaziđeni.
To je potvrđeno i u dokumentu Programa reformi koji je objavljen na sajtu Zurnal.info, ali i na sajtu Vlade BiH u prevedenoj verziji.
Nova ideja RS 2030